Горња Гуштерица:
(према попису од пре 1999.год. 604 ст.), развијено ратарско (7,12 % аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, код (600 m) ушћа Оклапске реке у Јањевку, десну притоку Ситнице, с обе стране асфалтног пута Липљан – Јањево, 10 km СИ од Липљана. Површина атара износи 635 ha. Подељена је на четири махале: Горњу, Доњу, Грбљачу и Тролу, од којих су две последње настале после 1930. год., након премештања појединих породица због угрожености од поплава. Првобитно представља једно насеље – Гуштерица, које се наводи у Грачаничкој повељи 1314 – 1316. и повељама краља Милутина и цара Душана (1331), са сада самосталним селом Доњом Гуштерицом. Под данашњим именом наводи се 1455, када има 49 српских кућа. После ослобођења од Турака броји 223 житеља (1914). Припада етнички хомогеним насељима. Кроз историју српско ст. се ”смењивало” (трагови селишта из прве половине XVIII в., црквиште посвећено Св. Илији, рушевине цркве Св. Пречисте и сл.). Ст. је српско (слави Ђурђиц, Св. Петку, Св. Аранђела, Св. Николу и др), досељено у XIX и почетком XX в. из Ибарског Колашина, околине Криве Паланке, Горње Мораве и др. Индекс демографског старења (is) креће се у распону од 0,1 (1961) до 0,2 (1981). Г. и Доњој Гуштерици припадају остаци античког населља – Стацио Херкулана (III – IV в.), који су 1967. год. проглашени културним добром. Мања сеоска црква укопана у земљу из XVII в. проглашена је културним добром 1983. год. Водоснабдевање је колективно (91 % домаћинстава) и индивидуално (9 % - сопствени водоводи, копани и бушени бунари). Има четвороразредну ОШ.
